Сам назив Масловаре, потиче од ријечи маст, масла, масло и ријечи варе (вари) Масло-варе. По разним предањима у давна времена овај крај је био познат по узгоју разне стоке, па и свиња, а самим тим је било и варења масти, те отуда и једна верзија имена Масло-Варе. Слична легенда каже да су неки чобани у својим настамбама катунима, по околним брдима планина Узломца и Борја, гдје су узгајали овце правили од помуженог млијека варили кајмак у котловима. Један котао претрпали, па од умора поспали, а котао прекипео тако да је масло из котла текло до подножја мјеста које прозваше Масловаре.

Масловаре су смјештене испод планине Борје, на 53. км удаљености од Бањалуке према Теслићу и Добоју.

Са сјевера Масловаре опасује планина Узломац, са запада Бодњички Вис, а са југа масив планине Влашић, а са истока планина Борје. Кроз Масловаре пролази магистрални пут који спаја Бања Луку - Котор Варош - Теслић - Добој.

Масловаре су Мјесна заједница општине Котор Варош, и броје преко 2000 домаћинстава. Састоји се од више села и засеока од којих су највећи Раштани, Горње Масловаре, Борци, Лауши.

Maslovare su bogate izvorima, potocima, a postoji i jedno manje jezero tkz.  lokalitet Jezero, ispod pl. Uzlomca.Kroz Maslovare protice rijeka Krusevica i Jezerka, a obe se ulijevaju u rijeku Vrbanju. Stanovnistvo sela Maslovare za svoje potrebe koristi uglavnom izvorsku vodu. Maslovare se mogu svrstati u sela zbijenog tipa. Tipicna potvrda je zaseok Rastani gdje je razmak izmedju kuca mali, tako da se moze reci da komsije dijele jedno dvoriste. Kuce su pretezno novozidane na nagnutom terenu a gradjene su od blokova.

Izmedju ostalog ovo selo krase stare legendarne vodenice koje su uspjele da se odupru "zubu vremena".. Kao i u mnogim selima pa tako i u Maslovarama je obrada zemljista i stocarstvo osnovna grana privrede, a u ovom danasnjem vremenu tranzicije (bez zaposlenja) i gotovo jedini nacin (bioloskog) opstanka stanovnistva na ovom podrucju.

Obrada zemljista se vrsi "modernom" mehanizacijom, izuzev planinskih krajeva gdje su se zadrzali  i arhaicni metodi obrade. Od poljoprivrednih kultura u ovom selu se najvise uzgajaju: kukuruz, krompir, psenica, zob i razne vrste povrca. Od voca najvise se uzgajaju sljive, zatim kruske, jabuke, orasi, a Maslovare su poznate i po uzgoju tresanja. U danasnje vrijeme u Maslovarama se sve vise otvaraju manja privatna preduzeca i prodavnice, tako da se slobodno moze reci da se svakim danom sve manje stanovnistva bavi "starim metodom rada"- stocarstvom, poljoprivredom, a veci procenat istih se okrece "modernom zivljenju"- privatnom preduzetnistvu.

Stanovnistvo Maslovara je vecinsko srbsko, dok manji ostatak cine muslimani u zaseoku Garici i Djube, koji su primili islam u XIX vijeku, a do skorasnjeg vremena su pamtili svoje srbsko porijeklo i postovali su nekadasnju slavu Djurdjevdan.

Nekada su Maslovare bile privredni i kulturni centar, danasnje kotor-varoske opstine, a bile su i seoska opstina.

Tako je u Maslovarama  1916. godine otvoren rudnik pa su stocari i ratari naglo postali rudari. Oko 370 rudara dnevno su iz njedara Borja vadili po 300 tona uglja to je bilo duplo vise od one kolicine koja se u isto vrijeme proizvodila u banjoluckom Lausu.

Cuveni geolog i karstolog Fridrih Kacer (1861- 1925) koji je u sebi nosio njemacko-cesku krv zapisao je krajem 19. vijeka da se bogatstvom mineralnog uglja na tako uskom geografskom prostoru moze pohvaliti malo koja zemlja u Evropi.

Radi eksploatacije uglja, ali i kvalitetne borovine, bukve i hrasta koja je jo ranije zapoceta, Austro-Ugarska je 1916. godine izgradila i uskotracnu  prugu od Banje Luke preko Kotor Varosa do Maslovara (prugu su gradili ruski zarobljenici). Treba istaci da je na podrucju Borja davno otkriveno bogato nalaziste hroma koje nikada nije aktivirano. Vrsena je eksploatacija  rude mangana na pl. Uzlomac, a vrseni su i istrazivanja zemnog gasa i nafte u Barama. Maslovare su procvat dozivjele radom rudnika i postale su moderno naselje sa svim potrebnim sadrzajima. Radila je elektricna centrala, a bila je instalirana i ulicna rasvjeta Kolone, rudarskog naselja i centra. Maslovare su imale svoje ducane, mesnice, javno kupatilo, kuglane, pilane, brijacnice,

1930. god. je osnovano je Sokolsko drustvo, sportsko-viteskog karaktera, koje je okupljalo omladinu i radnike, a Srpsko prosvjetno drustvo "Prosvjeta" je radilo na  kulturnom uzdizanju srbskog naroda i imalo je svoje sekcije po zaseocima.

1935. godine je podinut Spomenik pocivsem Kralju Ujedinitelju Aleksandru, koje je organizovalo Sokolsko drustvo, a koji je u II Svjetskom ratu unisten, i nikad obnovljen ...

Organizovan je i Svetosavski bal, koji je sponzorisan od strane Kraljevskog dvora, a prilozi su skupljani za sirocice. Tamburaski orkestar je takodjer radio "punom parom".

Dolaskom "Slobodne" Titove Jugoslavije, Maslovare (koje su materijalno i ljudski postradale u II sv. ratu) su dugo bile u zapecku svega, stagnirale su, a zatvoren je i rad rudnika i "ciro" je stao. Kao da "nekome" nije bilo stalo da se razvija vec mu je cilj da sve unisti, kao da je nosio pecat "pogresne strane".

Sve sto je nosilo odliku modernog naselja je vraceno unazad i vrijeme je zaustavljeno.