Знаш ли ко те љуби силно?

Знаш ли ко те љуби силно
Ко те чува дан и ноћ,
Ко ти даје изобилно
Да одолиш врагу моћ?

Знаш ли ко ти живот дао,
Оца, мајку, брата твог,
И ко те је обасјао
Светлим зраком Духа свог?

Знаш ли ко је умро за нас,
На Голготи, знаш ли то,
И радости обећате,
Ко ти спрема знаш ли то?

Мораш знати ко то чини,
Ко то тако љуби нас,
То је Господ са висине,
То је Христос свима Спас!

Зато и ти, ох, сети се,
Па му срце своје дај,
Кад му скривиш, заплачи се,
И замоли опроштај!

У тој сузи покајања
Заблистаће Христов сјај,
Имај у Њег поуздања,
Отвориће теби рај!


Хајте браћо белој цркви

Хајте браћо белој цркви, да се Богу помолимо
Дародавцу свих добара, да се смерно поклонимо

Оставите бриге мале, одморите руке вредне
Сетите се душе своје, душе гладне, душе жедне

Оставите ситне злобе, благи Бог је Отац свију
Он све тражи, Он све зове, царство вечно да добију

Данас јесте, сутра нисте, та спасти вас неће благо
Спасен биће који твори, што је вечном Богу драго

Кад у цркви Бога славе, добри људи и анђели,
Бог милосни на том збору и вас браћо видет жели

Хајте браћо белој цркви, да се Богу помолимо
Дародавцу свих добара да смерно поклонимо!


   
Вера Православна

Вера наша, вера давна,
Вера давна, вера чиста
Тестамент је Живог Христа -
Вера наша православна.

Пуна тајни мада јавна,
Апостоли развејаше,
'Ванђелисти описаше -
То је вера православна.

Љубав к Богу, дужност главна,
Њом се свеци просветлише,
Мученици веселише -
То је вера православна.

Наша вера, вера славна,
Њом се претци прославише,
Вишњем Богу угодише -
То је вера православна.

Вера наша, вера давна,
Њом славимо Христа Бога,
Цара царства бесмртнога -
То је вера православна.

 

Чета Христова

Ми смо чета Живог Христа,
Велика је наша листа,
Око Христа свеци стоје,
Сви праведни ту се броје.

Ми за Христа сви стојимо,
Никога се не бојимо!
Велика је наша листа,
Од ангела сва се блиста.

Ми смо борци против греха,
Христос нам је сва утеха,
У Христове ко се броји
Тај се само Бога боји.

Ми за Христа сви стојимо,
Никога се не бојимо!
Велика је наша листа,
Од ангела сва се блиста.

Ми смо чета Најмоћнијег,
Ми смо слуге Најсветијег,
Кад крај куцне овој ноћи
У двор ћемо Његов поћи.

Ми за Христа сви стојимо,
Никога се не бојимо!
Велика је наша листа,
Од ангела сва се блиста.

Зато, браћо, похитајмо:
Душе своје спасавајмо,
Све нас зове Христос небу -
То је једно на потребу.

Ми за Христа сви стојимо,
Никога се не бојимо!
Велика је наша листа,
Од ангела сва се блиста.

Ми за Христа сви стојимо,
Никога се не бојимо!
Велика је наша листа,
Од ангела сва се блиста.


Свети Сава

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореној светогорског манастира?
"Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата
седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге.
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и
и сад ево светлост тражим у скромноме манастир;
Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата;
и примите царског сина к'о најмлађег свога брата.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: "Примамо те, мило чедо".

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

Дарови светог Јована Владимира

От кад' одиш, млад делијо?
Весел одиш, весел пејеш!
Кој ти даде то веселие?
"Даде ми го свети Јован
"Свети Јован от Елбасан -
"И ти да си жив и весел!"

От кад' одиш, богаташе?
Весел одиш с полни руци!
Кој ти даде полни руци?
"Даде ми ги свети Јован
"Свети Јован от Елбасан -
"И ти да си жив и богат!"

От кад' одиш, стара бако?
Брго одиш като мома!
Кој ти така крепост даде ?
"Даде ми е свети Јован
"Свети Јован от Елбасан -
"И ти да си жив и крепок!"

От кад одиш, аргат мори?
Кој ти зема мрак со чело ?
Кој ти даде лицето светло
Ама светло като солнце?
"Мрак ми с чело светец зема
"И даде ми лицето светло
"Свети Јован от Елбасан -
"И ти да си жив и светел!"

 

Божић, Божић

Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.

Дјева Христа родила,
Пеленама повила,
У пећини Христос спи,
Света Дјева над Њим бди.

Слама лепо мирише,
Богомајка уздише,
Утом звезда засија,
Пећина се загрија.

Анђели се спустише,
Пастирима јавише:
Весел'те се сви ноћас,
Роди нам се Христос Спас!

Кад то чули пастири,
Срце им се умири,
Па кликнуше сви у глас:
Нек' се слави Христос Спас!

Нек' мир свуда царује,
Нек' се срце радује,
Нек' се свако поправља
И Господа прославља.

Па, гле и ми Србчићи,
К'о сребрни звончићи,
Богомајку хвалимо,
Христа Бога славимо.

Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.


Нетрулежно Богатство

Сабираш ли благо земно
гоњен на то страшћу тамном.
Смрт ће доћи изненадно
и викнути: хајде за мном!

Таман рекох души својој:
Весели се, пиј и једи,
Али дуну ветар смрти
и у срцу крв ми следи.

Таман сабрах пријатеље
да би радост била већа,
док ме такну рука смрти
и угасну моја свећа.

Пријатељи, не лудујте,
не ходите мојим трагом,
но журите за небеским
непролазним вечним благом!

То је благо што Бог даје,
то је благо што Бог чува,
томе благу ветар смрти
не прилази, и не дува.

Пријатељу, горе срца,
где су вечна блага многа!
Богатите сами себе
Благом царства Христовога!


Hodocasce Svetom Savi

Evo u kakvom mraku ostaje svet
kad se ugasi sveta vatra!
Po hlebu hvata se budj, hvata se led
po putevima punim blata.

U ovom mraku, mnoze se omce i kuke,
svinjska kuga i medj ljude se siri.
U ovom mraku stavljaju na muke
i seku onog koji bracu miri.

Sve sto je krvlju kupljeno, glavom placeno,
u ovom mraku gubi cenu.
Sto dignete glavu, skoncace, premlaceno.
i izgorece, u katranu i senu.

Umesto da sabira, u casu
kada ni bogovi ne opstaju sami,
ono sto se, vekovima rasipano, ne rasu,
rasuce se u ovoj zimi i tami.

Pa oko cega braca da se skupe?
Oko svece? U sveci nema fitilja!
Oko lonca? U loncu nema supe!
A osim supe
nemamo drugog razloga ni cilja!

U ovom mraku mnoze se oni sto mogu
da kupe sve, a ne mogu nista da stvore.
U ovom mraku ribljih ruku i nogu
bice dobro ako ne bude gore.

Iz ovog mraka, sto trune i truje,
ne cuje se poziv oslobodioca.
Odakle ce se cuti, ako se ne cuje
sa krsta, s tocka, s Kosova, i s koca?

U ovom mraku,
iz ovog surduka,
ne vidi se dalje
od hleba i luka!

U ovom mraku, crveneci se, duvaju
vetrovi iznad otrovnih reka.
Odojcad uce, iz majke, iz majcinog mleka,
da osim smrti nema drugog leka.

Brate, koji si izmirio bracu,
sine, koji si podigao oca,
oce, ciji pepeo sinovi rasuse!

Doneo si nam seme vina, seme zita,
al nema ko u zemlju da ga baci!
Napisao si, al nema ko da cita,
znak u kome se sabiraju znaci!

Kamen temeljac dao si nam u sake,
al ne digosmo bedem nasuprot sili!
Na Tvom smo grobu ostavili stake,
al ne stigosmo, kud smo naumili!

Paljeni opet i gonjeni hajkama brzim
trazimo zaklon pod nadstresnicom Tvojom!
Ne dopusti da s groba Tvog otpuzimo
na kolenima, vezanim kozom i cojom!

Ako Ti neces, ko ce nas povesti,
zakopane s rovcima i krompirima,
putnice koji si bosim nogama dospeo
tamo dokle se ne dopire na krilima?
Ladjo s koje se vidi Jerusalim!

Pute kojim se vraca bludni sin,
ratnik iz rata,
s robije robijas!

Caso vina,
hlebe,
sveto slovo!

Sljivo kraj izvora!

Ulje maslinovo,
koje nas hranis, i koje nam sijas!
Cuvaj nas, svetioce, koji odjekujes
od zvona i klepala koji traze spas!
Kad ces nas cuti, ako nas ne cujes
danas, kad nemamo ni jezika, ni glasa?

 

Гора висока

Уздигла се гора чарна
гора висока,
И на гори кула бела
кула пламена.
Ударили зли ветрови
гору високу
Да претуре ону гору
гору висок.
Бучале су страшне буре
буре страхотне
Да оборе белу кулу
кулу пламену.
Ал' се гора одржала
гора висока
И на гори кула бела
кула пламена.
То не била гора чарна
гора висока
Ни на гори кула бела
кула пламена
Већ то била црква Божја
с крстом победним,
С кубетима од небеса
с крстом Христовим.

Исток са висине

Исток нам се са висине јави
Вечну светлост свету да објави,
Вечну светлост и вечно сијање,
Вечног Бога вечно постојање.
Син се јави Оца да објави
И Дух сиђе Сина да прослави.
Триједина слатка хармонија
Људска срца љубављу загрија.
Вечни Исток вечитога дана
На истоку сунчаном заруди
Од сна људе тешкога пробуди.
Сновиђења лажна ишчезоше,
Мрачне сени у ад побегоше.
Христос дође, људе страва прође;
Христос рече, пакао утече;
Кад пострада, сатану савлада;
У смрт паде, у живот устаде. -
Гроб се стресе, кад Христос воскресе.


Свети Лука апостол и еванђелист

18. октобар

Божествени Лука, и уман и учен,
Драговољно беше за Господа мучен.
Избећи могаше поруге и муке,
Но свет не би имо великога Луке.
Лука млади виде Божију Истину,
Предаде се срцем Божијему Сину
Слуша Учитеља, гледа Чудотворца,
И у Њему позна свог бесмртног Творца,
Виде Васкрслога и говори с Њиме,
Чудеса сотвори у Његово Име .
И Христос му поста јединствена радост,
Жртвова му Лука ум, благо и младост.
Кад остари Лука, млад Христос бејаше,
Од Христа примаше и свету даваше,
Па кад свету даде што могаше дати
Тад му свет, по Писму, немилошћу плати
О маслини старој виси старац Лука
С осмејком на лицу, прекрштених рука,
Са неба се пружи рука самог Христа
И прихвати душу свог Јеванђелиста.
Сад у рају светлом, с други Апостоли,
За цркву се свету свети Лука моли.

 

 

УСКЛИКНИМО С ЉУБАВЉУ СВЕТИТЕЉУ САВИ

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави
Српске цркве и школе светитељској глави;
Тамо венци,тамо слава
Где наш спрски пастир Сава:
Појте му Срби песму и утројте.

Благодарна Србијо,пуна си љубави
Према своме пастиру Светитељу Сави;
Босна и Херцеговина,
Светог Саве дедовина,
С тобом славе славу,Светитеља Саву.

Ој,Србијо,рођена сестро Свете Горе,
Баци поглед захвалан на Савине дворе;
Там' почетак српској слави,
Српске цркве мудрој глави,
Сави, Срби појте песму и утројте.

Здраво,Среме,Банате и Србијо стара,
Београде,чувај нам тело цар Лазара!
Српска чеда славе Саву
Светитељску мудру главу
Помози нам Саво
Свију Срба славо!

Мила нам Далмацијо и питома Бачка,
Славонија,Банија,Лика и Крбава,
Црна Горо,сестро мила,
Здраво и ти с нама била,
Да славимо славу,Светитеља Саву.

Милешево слави се телом Светог Саве,
Кога славе сви Срби с обе стране Саве.
Синан-паша ватру пали,
Тело Светог Саве спали,
Ал' не спали славе нити помен Саве.

Пет векова Србин је у ропству чамио,
Светитеља Саве име је славио.
Да живимо сви у слози,
Свети Саво,Ти помози,
Почуј глас свог рода,српскога народа.

И ми,твоји Српчићи с ове стране мора,
Српске крви,имена,српског говора,
Славимо те Свети Саво,
Српске школе мудра главо,
О дичнога славља,Оче Православља!